Hristina Radović Andrić je u pustoj mladosti vodila uzbudljiv i emotivno raskošan život: od Titove pionirke, preko studentkinje Akademije Primenjenih Umetnosti, do u tim godinama - opsesivne antirežimske demonstrantkinje a istovremeno i članice propagandnog tima Miloševićevog SPS-a; da bi se u svojoj četvrtoj deceniji suočila sa svojim največim životnim izazovom - ulogom samohrane i ekonomski samoodržive majke.

Oprobala se u modnim vodama, bavila se uređenjem enterijera; crtanjem, slikanjem i digitalnim kolažima. Dosadašnji radni vek provela je kao grafička dizajnerka. Sedam godina je bila kreativni partner u noćnom klubu (Ben Akiba), organizujući muzički i ostali umetnički program.

Objavila je zbirku ilustrovanih priča "Kanu sa tankim slovima ide brže" (2024), a svojim prvim romanom "Arjačkinje barjačkinje, koga ćete" pobedila je na četvrtom godišnjem Bookinom konkursu za najbolji neobjavljeni roman (2025).

Živi svuda pomalo, uglavnom u prirodi. Iako udovica, ponovo je našla čoveka svog života. Ima dvoje dece i četiri psa.